Radnici lenji ili nezadovoljni

Bez autora

Jun 30 2013

Istraživanje Unije poslodavaca Srbije pokazuje da su direktori privatnih preduzeća nezadovoljni rezultatima rada zaposlenih. Menadžeri očekuju mnogo od radnika, a plate su sve manje. Podatak Republičkog zavoda za statistiku pokazuje da je prosečna zarada u Srbiji u maju iznosila 41.821 dinar, 10 odsto manje u odnosu na prethodni mesec. Ako se zna da zarade u javnom sektoru nisu smanjivane, jasno je da su u privatnom sektoru pale i više od tih 10 odsto. Na pitanje da li su radnici u Srbiji neodgovorni i lenji, direktori privatnih preduzeća kažu da, najblaže rečeno, nisu dovoljno posvećeni poslu. Tek svaki treći radnik je stručan, kažu, nešto više od trećine ispunjava sve zadatke, a svaki peti na pauzi ostaje i duže od jednog sata.

Direktori privatnih preduzeća nisu zadovoljni radom zaposlenih. Kako kažu, radnici nisu dovoljno posvećeni poslu, tek svaki treći je stručan, a svaki peti na pauzi ostaje i duže od sat vremena. Imajući u vidu kako su plaćeni, zaposleni još i dobro rade, ističu sindikati.

Istraživanje Unije poslodavaca Srbije pokazuje da su direktori privatnih preduzeća nezadovoljni rezultatima rada zaposlenih. Menadžeri očekuju mnogo od radnika, a plate su sve manje, tvrde predstavnici sindikata.

Podatak Republičkog zavoda za statistiku pokazuje da je prosečna zarada u Srbiji u maju iznosila 41.821 dinar, 10 odsto manje u odnosu na prethodni mesec. Ako se zna da zarade u javnom sektoru nisu smanjivane, jasno je da su u privatnom sektoru pale i više od tih 10 odsto.

Na pitanje da li su radnici u Srbiji neodgovorni i lenji, direktori privatnih preduzeća kažu da, najblaže rečeno, nisu dovoljno posvećeni poslu.

Tek svaki treći radnik je stručan, kažu, nešto više od trećine ispunjava sve zadatke, a svaki peti na pauzi ostaje i duže od jednog sata.

"Rekao bih i da je, kako su se poslodavci izjasnili, mali broj efektivnih radnih sati u toku dana, tako da su praktično anketirani rekli da manje od pet sati radi cela jedna trećina zaposlenih", kaže predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanasković.

Iako se produktivnost kod privatnika povećala gotovo dvostruko u periodu od 2001. do 2011. godine, većina rukovodilaca bi, izgleda, radnicima pripisala tranzicionu krilaticu - ne mogu toliko malo da me plate, koliko malo mogu da radim.

S time se nisu saglasili predstavnici sindikata. Kako su plaćeni, zaposleni još i dobro rade. Kako ističu u Asocijaciji samostalnih i nezavisnih sindikata, ne može se očekivati da u ovakvom ekonomskom i socijalnom periodu u Srbiji radnik bude produktivan, a da ima zaradu, koja je "ravna afričkim zaradama".

"Imate apsolutnu nesigurnost, jer i ako imate pravo na zdravstveno osiguranje, ne možete otići kod lekara i ne možete otići u penziju jer vam nije povezan radni staž. U takvim uslovima, radnik je odličan", kaže Ranka Savić iz Asocijacije.

Bolja organizacija i stimulacija zaposlenih poboljšala bi radne rezultate, priznaju i poslodavci. To potvrđuje i beogradska softverska kompanija u kojoj je prosečna plata 1.400 dolara. Zaposleni su, kaže direktor Vladimir Prelovac, izuzetno motivisani.

"Postoje radnici koji su spremni da rade i 12 i 14 sati dnevno, a ja se kao direktor trudim da to prepoznam i adekvatno nagradim", naglašava Prelovac.

Menadžeri su zadovoljniji radom zaposlenih u Vojvodini, gde je tri puta više stranih ulaganja nego u ostalim delovima Srbije. Prosečne zarade tamo su veće, a primenjuje se i savremena tehnologija.

Većina, ipak, može da se uteši - više kolegijalnosti je tamo gde su plate manje. U uspešnijim preduzećima veći je strah od gubitka radnog mesta i otuđenost među zaposlenima.